Ovo ne znači- pasivno prigrli sve što ti se desi u životu. Ne. Već nemoj se boriti protiv nečeg što mora da se desi (smrt), ili što se već desilo ili protiv onog na šta ne možeš uticati (da li ćeš se svideti nekoj devojci). Ovo je bitan deo discipline želje i kako ga ja vidim, ekstendirani deo dihotomije kontrole, tj. onog što je na nama.
“Don’t seek to have events happen as you wish, but wish them to happen as they do happen, and all will be well with you”- Epictetus
Dalje, ako očekujemo da se sve dešava kako mi želimo, opet grandioznu i iskrivljenu sliku sebe pravimo, jer se svet ne vrti oko nas. Štaviše, zamislite najveću šumu na svetu. Zamislite list u toj šumi. Zamislite ga iz ptičje perspektive par km od zemlje…. Shvatate li koliko je taj list minoran deo šume. To smo mi. Trebamo prihvatiti to kao nešto normalno. Kao u slučaju lista. Svet se ne vrti oko nas, već smo mi samo jedan mali deo široke slike.
Neko će reći, da, ali ja nisam list, ja sam ljudsko biće. Opet, pogledaj umrlice, silni ljudi svakodnevno umiru, poznati i nepoznati. Da li svet treba stati zbog njih? Zašto onda treba stati zbog tebe i mene?!
