Rimljani su za razliku od Grka stavljali akcenat na smirenost, blaženost. Naglašavali su značaj etike bez dodatka logike i fizike. Reklamirali su Stoicizam kao put do mirnoće i blaženstva, umesto do mudrosti, mada je i dalje glavni deo bio zasnovan na vrlinama i kultivaciji karaktera, samo što su mislili da će se ovako bolje “primiti” u narodu (marketing ipak nije new age thing).
Ipak zamislite i danas reklamu:
“Želite li da budete osoba od integriteta?”
ili
“Želite li da naučite kako da sačuvate smirenost i spokoj šta god da vam život priredi?!”
“Be like the promontory against which the waves continually break; but it stands form and tames the fury of the water around it”- M. Aurelius
Da se podsetimo, verovanje da Stoici ne osećaju ništa ili da se podsticalo da ne osećaju NIJE TAČNO. Ono što jeste deo učenja- da se ne podlaže iracionalnim i preteranim emocijama, kao i da se ne vodimo isključivo emocijama/ instinktima kroz život. Razum je ono što nas razlikuje od životinja. Razum je onaj koji donosi balans i smirenost u naše živote.
Mada, kao što i samo postojanje mišića ne garantuje snagu, tako i mozak ne garantuje racionalna i funkcionalna razmišljanja, verovanja i ponašanja. Moramo ga vežbati.
Da rezimiramo, budi kao kamen ne znači budi bez emocija, već budi čovek sa jakim karakterom, čovek od integriteta.
