Zapamtite, svako od nas ima svoju filozofiju života. Retki razmišljaju s vremena na vreme o istoj, dok se većina zanosi distrakcijama “da se ne bi opterećivali”.
Na taj način ulazimo u opasnost da pred kraj života shvatimo da smo protraćili život.
Često čujemo- “ja sam pravim/ imam svoju filozofiju života”. Ovakvi koncepti su često labilni i nepotpuni. Ipak, suludo je misliti da mi, koliko god genijalni bili (a najčešće nismo ni toliko genijalni,a ni toliko unikatni), možemo zameniti i nadmašiti akumulativni rad i iskustvo tolikih ljudi kroz istoriju koje je rezultiralo u veoma sistematična učenja. Pogotovu danas, u vreme interneta i tako lake dostupnosti istim.
Ne smatram da jedna filozofija života treba postojati za sve, ali bitno je da se svi s vremena na vreme okrenemo refleksiji i razmislimo >>da li mislimo da smo na pravom putu<< iz ugla umirućeg nas u budućnosti, odnosno nas koji znajući da više nema (dugoročne) budućnosti, se pod uticajem okolnosti okrećemo prošlosti i samorefleksiji…
